Sigurni smo da ste se barem jednom zapitali kako se pravi parfem koji jako volite.
Ovom plemenitom veštinom ljudi su se bavili još pre 3 hiljade godina, a dokaze o tome nalazimo na području drevne Mesopotamije, gde je na glinenim pločicama dokumentovano da je prvi parfimer u istoriji bila žena po imenu Taputi.
Prvi parfemi korišćeni su u ritualne i svrhe lečenja, a osnovni koncept izrade se nije mnogo razlikovao od današnjeg i zasnivao se na mešanju eteričnih ulja dobijenih iz različitih biljaka.
Ipak, tehnologija se danas razvila do te mere da je moguće čak i laboratorijski rekreirati određeni miris od početka do kraja. Više o različitim tradicionalnim i savremenim tehnikama izrade, pročitajte u nastavku. Otkrivamo kako se prave parfemi – korak po korak.
Faza 1: Prikupljanje sirovina
Prikupljanje sastojaka za parfem je prvi i najbitniji korak.
Na celom svetu postoji samo dve hiljade cvetnih vrsta iz kojih je moguće izvući esencijalna ulja, ali taj broj stalno raste pojavom novih laboratorijski stvorenih sastojaka i napredovanjem tehnologija koje omogućavaju ekstrakciju čak i onih ulja sa kojima to u prošlosti nije bilo moguće.
Sastojci za jedan kvalitetan parfem često potiču iz najrazličitijih krajeva sveta. Ruže iz Bugarske i Turske, jasmin iz Indije, citrusi s Mediterana, začini s Bliskog istoka, drvenaste note iz Južne Amerike – sve te sirovine zajedno grade mirisnu paletu koju parfimer koristi kao svoju osnovnu alatku.
Kako je za samo jednu bočicu parfema neophodna ogromna količina sastojaka, mnogi luksuzni brendovi, poput Diora i Chanela, poseduju sopstvene plantaže najcenjenijih biljnih vrsta. Neke od najpoznatijih nalaze se u Grasu, malom gradiću u južnoj Francuskoj koji se s razlogom naziva svetskom prestonicom parfema.
U Grasu se već vekovima uzgajaju cveće i aromatične biljke za parfemsku industriju, a mnogi parfimeri se školuju upravo tamo kako bi naučili drevnu umetnost mirisa u njenom najautentičnijem obliku.
Faza 2: Pravljenje esencijalnog ulja
Najčešće mirisne note parfema sastoje se od cveća, citrusa, voća, drvenih sirovina i začina. Svaki od ovih sastojaka prolazi kroz različite faze prerade pre nego što se nađe u parfimeriji.
Najvažniji korak od kog zavisi budući kvalitet parfema je ekstrakcija ulja iz prirodnih sirovina. Postoje mnogobrojni načini za ekstrakciju, od ceđenja, preko izvlačenja mirisa pomoću alkohola, pa sve do sofisticiranih savremenih tehnika koje samo kopiraju karakteristike mirisa, bez uništavanja prirodne sirovine.
Evo kako se sprovodi svaka od ovih tehnika:
Ekstrakcija pomoću superkritičnog CO₂ (SOFACT)
Ova savremena tehnika podrazumeva upotrebu ugljen-dioksida u njegovom superkritičnom stanju – fizičkom stanju između gasa i tečnosti, koje se postiže na temperaturi iznad 31°C i pritisku većem od 73,8 bara.
U takvom stanju, CO₂ deluje kao izuzetno efikasan rastvarač koji ne narušava molekularnu strukturu sirovine i omogućava dobijanje ekstrakta koji verno reprodukuje prirodni miris biljke. Proces se sprovodi bez prisustva kiseonika i bez visokih temperatura, čime štiti osetljive biljne komponente. Nakon ekstrakcije, smanjenjem pritiska CO₂ prelazi u gasovito stanje i odvaja se od mirisnog ekstrakta, a zatim se može reciklirati.
Sofact ekstrakcija se smatra “zelenom tehnologijom” jer je netoksična i bezbedna za okolinu, zbog čega se sve češće koristi, ne samo u parfemskoj industriji, već i u farmaciji i prehrambrenoj industriji.
Destilacija
Ovo je najstarija i najčešće korišćena metoda za dobijanje mirisne tečnosti iz biljaka. Poznato je da su je koristili još Arapi u 9. veku.
Primenjuje se prvenstveno za sirovine biljnog porekla: cvetove, listove, stabljike i kore biljaka poput lavande, ruže, ruzmarina i limuna.
One prvo prolaze kroz zagrevanje koje se vrši u destilacionom aparatu koji je najčešće u formi bakarnog kazana većih dimenzija, kako bi mogao da primi ogromne količine biljnih sirovina.
Poznato je da je za samo jedan litar ružinog ulja, neophodno destilovati između 4.000 i 5.000 kilograma latica, zbog čega tradicionalna proizvodnja parfema na veliko zahteva mnogo prostora, ne samo za gajenje biljaka, već i za destilaciju.
Voda se zagreva ispod ili zajedno sa biljnim materijalom. Tom prilikom dobijena para zadržava u sebi mirisne molekule i potom sledinjeno hlađenje u kondenzatoru, gde prelazi nazad u tečno stanje.
Dobijena tečnost se razdvaja u etarsko ulje (koje pluta ili tone, zavisno od gustine) i cvetnu vodu (hidrolat).
Proces destilacije se koristi kada je sirovina osetljiva na rastvarače i kada se želi čist prirodni ekstrakt bez hemijskih ostataka.
Ekstrakcija rastvaračem
Ova tehnika koristi hemijske rastvarače poput heksana ili etanola kako bi se iz biljnih materijala izvukli mirisni molekuli, voskovi i pigmenti. Biljna masa se potapa u rastvarač, koji rastvara aromatične komponente. Nakon isparavanja rastvarača, ostaje gusta, voštana masa poznata kao konkret (concrète). Konkret se zatim ispira alkoholom, koji ekstrahuje samo mirisne molekule, dok se voskovi uklanjaju. Nakon isparavanja alkohola ostaje apsolut – visoko koncentrisana, čista esencija mirisa, izuzetno verna originalnoj biljci.
Ova metoda je naročito korisna za delikatne cvetove kao što su jasmin i tuberoza, koji su nezaobilazni u prolećnim parfemima, a teško podnose toplotu i ne mogu se destilisati bez gubitka kvaliteta.
Ekstrakcija pomoću superkritičnog CO₂ (SOFACT metoda)
Ova savremena tehnika podrazumeva upotrebu ugljen-dioksida u njegovom superkritičnom stanju – fizičkom stanju između gasa i tečnosti, koje se postiže na temperaturi iznad 31°C i pritisku većem od 73,8 bara.
U takvom stanju, CO₂ deluje kao izuzetno efikasan rastvarač koji ne narušava molekularnu strukturu sirovine i omogućava dobijanje ekstrakta koji verno reprodukuje prirodni miris biljke.
Proces se sprovodi bez prisustva kiseonika i bez visokih temperatura, čime štiti osetljive biljne komponente. Nakon ekstrakcije, smanjenjem pritiska CO₂ prelazi u gasovito stanje i odvaja se od mirisnog ekstrakta, a zatim se može reciklirati. SOFACT metoda ekstrakcije se smatra “zelenom tehnologijom” jer je netoksična i bezbedna za okolinu, zbog čega se sve češće koristi, ne samo za izradu parfema već i u farmaceutskoj i prehrambrenoj industriji.
Hladni i topli enfleurage
Enfleurage je tradicionalna metoda korišćenja masti za izvlačenje mirisa iz cvetova.
Odavno je poznata sposobnost masnoće da apsorbuje mirise i inspirisala je nastanak ove tehnike u 19. veku. Princip je jednostavan, ali procedura relativno skupa i komplikovana, zbog čega danas gotovo i da se ne koristi.
Hladni enfleurage je pogodan prvenstveno za krhko cveće (npr. jasmin, ljubičice, tuberoza). Cveće se u ovom slučaju stavlja na staklenu ploču i premazuje slojem masti. Potom se cveće na svakih nekoliko dana menja i ovaj proces može potrajati preko 50 dana. Na kraju se mirišljava mast utapa u alkohol i nakon odvajanja alkohola koristi za dalju proizvodnju parfema i kozmetičkih preparata.
Kod hladnog se koristi sobna temperatura, dok se kod toplog enfleurage-a mast blago zagreva da bi brže upila miris. Razblažuje se i vodom, a cveće se sa njom meša u velikom koritu, zbog čega je ova metoda u prošlosti korišćena za manje krhko cveće.
Frakcinacija
Frakcinacija (fractioning) je proces kojim se mirisna supstanca, pre svega ulje, razdvaja na pojedinačne komponente, tzv. frakcije, na osnovu tačke ključanja ili rastvorljivosti.
Cilj je da se iz celokupne smeše izdvoje samo najkvalitetniji ili najzanimljiviji delovi mirisa, a da se uklone neželjeni (npr. preoštri, zemljani, dimni).
Najčešće se koristi vakuum frakciona destilacija, pri kojoj se pritisak spušta kako bi se ključanje odvijalo na nižim temperaturama – to omogućava očuvanje mirisnog profila bez termičkog oštećenja. Rezultat je preciznije kontrolisan miris i bolji balans između nota.
Frakcinacija se danas koristi i za modifikaciju prirodnih ulja – npr. kako bi se izvetreli agrumi učinili postojanijim ili kako bi se neutralisale neželjene komponente lavande i pačulija.
Nature print i hromatografija
Nature Print™ i hromatografija su savremene metode koje omogućavaju neverovatno preciznu rekonstrukciju mirisa iz prirode – čak i onih koje nije moguće klasičnim metodama ekstraktovati, poput mora, kože, prašine, kiše ili voćke koja ne sadrži esencijalna ulja (npr. jagode).
Hromatografija je naučna tehnika kojom se analizira hemijski sastav mirisne supstance, najčešće pomoću gasa. Postupak funkcioniše tako što se uzme uzorak, a zatim razloži na pojedinačne molekule. Time se otkriva tačan “recept” za odreženi miris: koji molekuli ga grade, u kojim koncentracijama i kako međusobno deluju.
Nature Print™ je tehnologija rekonstrukcije mirisa razvijena od strane kompanija kao što su Firmenich i Givaudan. Koristi podatke dobijene hromatografijom da bi se u laboratoriji napravila replika mirisa korišćenjem prirodnih i sintetičkih sastojaka, ali bez direktne ekstrakcije iz biljke ili objekta.
Na primer, miris sveže oljuštene mandarine može se “uhvatiti” i zatim veštački rekonstruisati na osnovu identifikovanih molekula, bez dodavanja prave mandarine u parfem.
Faza 3: Sazrevanje
Nakon što je izrada parfema gotova, dobijena kombinacija eteričnih ulja se meša sa etil alkoholom i malo vode. Te tri komponente su celokupan sastav parfema, a njihova koncentracija određuje da li će mirisna mešavina biti parfem apsolut, toaletna, parfemska ili kolonjska voda.
Međutim, pre nego što nađe svoj put do bočice i nađe se na polici u parfimeriji, parfem mora da odleži.
Baš kao i dobra vina, što duže parfem stoji, postaje sve kvalitetniji. Čuva se na hladnom i mračnom mestu, gde ne može doći do kontaminacije ili dospeti u kontakt sa vazduhom. Sazrevanje može trajati mesecima ili čak godinama jer se čeka da se eterična ulja i alkohol u potpunosti sjedine.
Faza 4: Testiranje parfema
Poslednji korak pre distribuiranja parfema je testiranje. Svaki parfimer nestrpljivo iščekuje ovaj dan jer tada saznaje da li je njegova ideja sprovedena u delo onako kako je želeo i da li je parfem spreman da ugleda svetlost dana.
Ceo tim koji je učestvovao u stvaranju parfema ga testira i po potrebi parfem prolazi kroz dodatne faze mešanja eteričnih ulja, ukoliko parfimer nije u potpunosti zadovoljan kreacijom.
Cilj je da finalni rezultat ima tri prepoznatljive mirisne note: gornju, srednju i donju.
Kao što vidite, od pažljivog prikupljanja sastojaka, preko izvlačenja mirisnih svojstava koja ih čine posebnim i mešanja eteričnih ulja, pa sve do finalnih testova, proizvodnja parfema je jedan dug i kompleksan, ali izuzetno kreativan proces. Ne zaboravite da svoje omiljene parfeme možete poručiti sa sajta prodajaparfema.rs brzo i lako, po najpovoljnijim cenama.
